Italija i ja (I deo – Venecija i Veneto)

Kad sam prvi put došla u Italiju pre cirka 15 godina načisto sam se zaljubila. I onda sam odlazila, odlazila, prestala da brojim da bi se posle jednog boravka u Rimu desila neka pizdarija epskih razmera, koja je okrenula moj život naglavačke i ja sam to onako polu-sujeverna kakva sam tad bila povezala sa tim putovanjem i rešila da više ne volim Italiju i da neću da dolazim.

Do nedavno, kada me je namamila izložba Demijena Hirsta i kad sam nevoljno otišla u Veneciju sve vreme gunđajući i izgovarajući se da idem samo zbog umetnosti, da bih brzo shvatila kakva je greška što sam poslednjih sedam godina „kulirala“ Italiju i sad ću verovatno da ponovo postanem redovna mušterija. Pa da vidimo kako, gde i zašto možete da odete, šta ćete da vidite i koliko ćete da platite.

Venecija i Veneto

Venecija je jedan od mojih omiljenih gradova svih vremena iako je u isto vreme i mrzim i volim, ali, to je prvi italijanski grad u koji sam kročila i u kom sam provela ubedljivo najviše vremena. Do Venecije možete relativno lako kolima, ali ja obično idem avionom ili direktno ili do Milana, odakle uzmem voz koji ide nekih dva i po do tri sata. Mislim da je direktan let samo sezonski, valjalo bi to proveriti, ali taj je najpovoljniji, jer sad možete da kupite i one karte bez prtljaga (to jest samo sa ručnim), a od aerodroma do grada ide gradski prevoz (o tome malo kasnije, bezobrazno je skup i retko vozi, posebno vikendom). Nikada ne odsedam u samoj Veneciji, jer je besmisleno skupo, a i osećam se malo „zarobljeno“ pošto mrzim kad nemam alternativu pešačenju, mada ustvari ima (o tom potom) ali nije ni jeftina ni „pri ruci“, već uvek spavam u Mestreu, to vam je jedan mali dronjavi, ali koristan gradić od koga vas deli samo most i par ulica, ili nekih 15 minuta vožnje, nije lep ali ima prodavnice i restorane i pristojne hotele i moj omiljeni zove se baš „Venezia“ i nalazi bukvalno u centru, malo je pornićarski ali verujte mi kakvih ima – ovaj je super. Ima ogledalo na plafonu i sve u sobama je roze.

Sad ćemo redom.

Kad da odete?

Najbolje u oktobru ili možda čak novembru, mada tad može da vas strefi poplava ili kako oni to zovu „aqua alta“, ali to prođe do podneva. Sad sam bila u oktobru i bila je nenormalna gužva, bukvalno gazite po Japancima, tako da sam zato pre za novembar ili možda čak neki hladniji mesec, jer kad je lepo vreme, bojim se da ćete da pošandrcate od gužve ili zapatite napade panike ili tako nešto.

Ovako izgleda kad se voda povuče, ostanu ove skele po kojima inače hodate, a ovo je inače gužva za ulazak u Crkvu Svetog Marka, fotke su moje ali stare i ko zna koliko puta prebacivane s nečega na nešto pa je i kvalitet kriminalan.

Kako da odete?

To smo dakle apsolvirali, ima direktan let ili da idete do Milana ili možda da presedate u Rimu… Karta nije skupa. Može i kolima, a ide i voz iz Beograda. Ide sigurno i sto autobusa, ali ja mrzim da putujem autobusom pa ne znam. Ako idete kolima, računajte da će parkiranje skupo da vas košta jer naravno da u Veneciju ne može kolima, tako da ispred imate ogromne parkinge gde dan košta boga oca. Zato mislim da je bolje da idete u Mestre ili možda čak Padovu jer tamo hoteli mahom imaju svoj (mali) parking, ali čak i da parkirate javno, opet je jeftinije nego Venecija. Da malo elaboriram direktan let – neobično dugo vozi, i traje čak 1h 50, zaboravila sam da pitam kuda to tačno ide, i računajte na još sat vremena kad sletite jer su gužve na carini ogromne. Aerodrom je lep i veliki, a svi autobusi staju bukvalno ispred ulaza. Možete i taksijem, to vam je od 35 do 45 evra (navodno 45 fiksno, ali ja sam se više puta dogovorila za 35). Ako idete do Milana pa vozom, računajte da vam od aerodroma do železničke treba jedno 50 min, autobus košta 5 evra, a ide i brzi voz. I onda hvatate voz za Veneciju, koji košta recimo 12 evra (možda i manje) i staje na ali bukvalno svakom ćošku. Kartu za voz možete da kupite na automatu na stanici, gde treba odmah i da je „poništite“.

Prevoz

Gradski prevoz je užasan i skup. Kad kažem užasan, ne mislim da ne ide na vreme i tako to – ide, već je nenormalna gužva, a ako se vozite vaporetom (to je onaj vodeni autobus) računajte da ćete da čekate pola sata da uđete, jer prioritet imaju stanovnici, pa tek onda turisti i ostali. Najbolje je da kupite kartu za sve prevoze (autobus, tramvaj, vaporeto) i to višednevnu, sad poslednji put je trodnevna sa doplatom za aerodrom koštala 56 evra, ali verujte mi da vam se to mnogo više isplati nego da kupujete pojedinačne. Osim ako nećete da pešačite u kom slučaju vam ne treba nikakva karta. Naravno da možete da se vozite i gondolom i vodenim taksijem a ima tu i tamo posebno na Velikom kanalu i nekakav „trageti“ koji vozi tamo vamo, i košta dva evra da te prebaci s jedne strane na drugu – nije beskorisno, znajući da ima svega četiri mosta preko istog koja nisu baš najbliža na svetu. Kartu možete da kupite u kioscima i tabakerijama, i morate da je „skenirate“ svaki put kad uđete u prevoz, taj čitač ima ili na stanici ili u autobusu, ali ne zaboravite da je „otkucate“ jer su kazne skupe.

Situacija u vaporetu. Ima par mesta napolju koja su fenomenalna za razgledanje, ali treba da imate veštine pume da ih se dokopate.

Kako da se snađete?

Pa nikako, makar prvi put. Ja sam mislila da sam doktorirala snalaženje u Veneciji, tek odem sad, a nisam bila desetak godina i odmah se izgubim, iako sam mogla bubreg da dam da to meni ne može da se desi. Nije loše ni da sa izgubite, jer ćete tek tako da vidite šta tu sve zapravo ima i kako ljudi žive, ali evo nekog elementarnog uputstva za snalaženje, koje bi trebalo da upali. Ovako – kako god da dolazite, osim ako ne stižete s Lida, vi ćete se naći ili na glavnoj železničkoj ili na glavnoj autobuskoj, a one su baš blizu i obe se nalaze na Velikom kanalu. Odatle možete ili vaporetom, a ide ih nekoliko i to nemojte da čekate na prvoj „stanici“ (sve će vam biti jasno kad se nađete tamo), već produžite do poslednje, jer je na prvoj nenormalna gužva, a na poslednjoj nema žive duše, a sve vas voze na glavne tačke koje kao posetioca mogu da vas zanimaju. Ako idete peške, pratite putokaze na zgradama. Recimo hoćete na San Marco. Prvo gledate putokaze koji kažu PER RIALTO, pa kad dođete do mosta Rialto, trebalo bi da su uveliko počeli putokazi PER S. MARCO. Moguće je da ćete da se nahodate, ali kad tad ćete da stignete (kad tad je pola sata do sat i po najviše, Venecija nije velika). Ako se izgubite i počnete da viđate putokaze PER ACADEMIA, opet nije strašno, jer kad dođete do mosta Akademija trebalo bi da počnu putokazi PER S. MARCO. Kad se vraćate gledate putokaze PER FERROVIA ili PIAZALLE ROMA i trebalo bi da dođete tamo odakle ste pošli. Ti putokazi su stari i izbledeli ali ima ih svuda. Normalno, sad ima sto ovih aplikacija, od kojih neke (valjda) rade i offline, ali ja više volim analogno snalaženje ili gugl mape, s tim što je Venecija toliko zanimljiva i dovoljno mala da možete da priuštite da se izgubite. Ne nadajte se internetu, čak i kad kažu da ga ima – nema ga ili loše radi. Ne nadajte se ni da će neko da vam pomogne, Venecijanci ne seku vene za turistima iako od njih žive. Bolje da pitate drugog turistu nego lokalca, a lokalce ćete lako prepoznati jer su prelepo obučeni i imaju nadmen stav.

To su ti putokazi.

Gde da spavate?

Ove teme smo se dotakli u uvodu, pa ćemo sad potanko. Ja zaista mislim da ne treba da boravite u samoj Veneciji, a evo i zašto. Najpre, skupo je i hoteli su prilično ofucani, osim ako ne idete u onaj neki preskup, što verujem da za većinu koja ovo čita nije slučaj. Onda, treba da pešačite sa koferom što verujte mi nije ni malo prijatno, posebno po onoj gužvi, mada ispred glavne železničke stanice ima nosača kofera. Zatim, non stop će neko da vam prolazi, klopara ili žamori ispod prozora. Tako da je meni Mestre daleko najbolji izbor, em su hoteli lepši, em jeftiniji, em se lakše stiže od aerodroma, em imaju pristojan wi fi, što u Veneciji ne mora da bude slučaj. Moram da kažem i to da hoteli generalno nisu neki, malo su fucnuti i doručak je za naše pojmove „mršav“, ali to vam je što vam je. Desilo mi se da u jednom klozet bude bukvalno u ormaru, pa sam se tuširala kao u vozu, zatim, daju da se puši u sobama, što meni, iako sam pušač, smeta jer se nakupi onaj smrad, retko ko hoće da priča engleski pa se sporazumevate rukama i nogama, nekad nemaju lift pa se otelite dok se dovučete u sobu. Ali dobro, niste krenuli u rizort, već eto da pomenemo i to da ne očekujete Four Seasons. Bitna stvar – znaju da vam odmah skinu pare s kartice kad rezervišete i ako otkažete malo se cimate oko povraćaja novca, pa pročitajte dobro komentare na Trip Advisoru ili Bookingu.

Šta da jedete?

Jao pa svašta. Hrana je divna i skupa, ali i to može da se prevaziđe. Hajde da pretpostavimo da ste doručkovali u hotelu, gde obično služe: kroasane (koje oni zovu korneti), onda neke bele hlebiće koji su super, maslac, džem, nutelu, neke šunke, kafu, voćne jogurte i sok, ja preporučujem da ručate nešto s nogu (picu ćete uz malo truda naći za 2.5 do 3 evra) i da lepo odete na večeru. Naravno da treba da izbegnete sve one restorane gde vas pecaju ispred i koji iz vasione liče na „turističku zamku“ i pokušajte da nađete neki mali lep porodični. Tu vam već ne mogu pomoći jer retko jedem po restoranima, već kupim nešto za večeru u samoposluzi, ali kad jedem – da znate da oni imaju primo piatto (to vam je prvo jelo, obično supa, salata, rižoto ili pasta) i secondo piatto (obično neko meso) pa onda ide dezert, to bude voćna salata (koju zovu maćedonija) ili tiramisu ili krem karamel, eto to je onako najtipičniji meni, ako volite ribu, imaju svašta, ali ja ne volim ni ribu ni da trošim na kafanu, pa ne znam. Tu i tamo izbije McDonalds ili Burger King, onda njihov Spizzico, a samposluge su zavučene i baš treba da se potrudite da ih nađete – eto još jednog glasa za Mestre jer su tamo takoreći na svakom ćošku. Cene su kao kod nas (u samoposlugama), izbor je odličan i imaju divno voće, posebno kruške. Naravno, imaju i pijace, koje znaju da budu malo skupe ali su vrlo lepe. Da se dotaknemo i pića – normalno da ćete da popijete kapućino, koji se po lokalnom običaju ispija do podneva, nikako kasnije, posle posla svi piju Aperol Spritz, pa čak i ja koja uopšte ne pijem znam da drmnem Spritz s vremena na vreme, ustvari ne da drmnem, jer se to gustira, a daju vam i činijicu čipsa pride. Grešna mi duša – zaboravila sam slatkiše, pa jao jao, ne znam šta bih tamo pre jela, da li sladoled, da li kolače (koji više liče na ogromne kekseve), da li čokolade i bombone… Sve je mnogo lepo i naravno skupo, ali kažem, mrdnete malo od turističkih staza i nađete sve po normalnoj ceni.

Morate da probate italijanski kapućino.

Šta da radite?

Ako ste došli prvi put, onda imate onaj obavezni deo: most Rialto, trg Svetog Marka, Akademija, Santa Maria della Salute, Duždeva Palata. Ovo sve ćete (sem Duždeve palate u kojoj treba da planirate dva – tri sata) da obiđete za pola dana i onda predlažem da šetate po centru, mada je tamo sve centar. E kad prođete to što mora, možete da idete na Campo Margherita, to vam nije mnogo turistikovano i ima prelepe kafiće u koje dolaze studenti umetnosti, a nije ni skupo, a ujedno i obiđete taj deo grada koji se zove Dorsduro. To vam je isto dva tri sata, a posle toga možete da obilazite Santa Croce i San Polo, gde imate mnogo crkava u kojima možete besplatno da gledate slike Ticijana, Veronezea… Vidite malo izguglajte šta se sve nudi. Onda možete recimo da sednete na vaporeto pa da obilazite Veliki kanal i izađete na primer kod Bijenala, pa obiđete i Castello, a tu ima i jedna prelepa ulica Via Garibaldi koja je onako više lokalna nego turistička. To vam je isto ceo dan, možda i dan i po. Sledeći dan – krenete od železničke stanice pa obilazite Cannaregio, i tu imate jednu veliku lepu ulicu koja će vas naposletku nekako dovesti do San Marco Piazza, ali vredi se zavući po uličicama, jer isto nisu toliko turistikovane (sem te velike lepe glavne). Ode pola dana. Drugu polovinu dana možete da potrošite na neku izložbu (ja uvek pogledam šta se daje u Pallazzo Grassi recimo) ili idete u Pegi Gugenhajm ili Ca Pesaro. I tako ste manje – više pokrili celu Veneciju. Ako imate još dana na raspolaganju možete na ostrva: Murano, Burano, do njih vozi vaporeto, tako da vam ulazi u cenu karte, ili na Lido (mada tamo ako mene pitate nema ništa zanimljivo, čak je i morbidno, posebno van sezone). Ako vam je ostalo još dana, predložila bih izlete po Venetu i to:

PADOVA

Ja je obožavam iako nije baš slika i prilika prelepog italijanskog srednjevekovnog grada. Imate tu kažu najstariji kafić u Italiji (ili u svetu?), pijacu subotom gde možete da kupite fenomenalne tašne i cipele za po 10 evra, onda univerzitet i katedru gde je predavao Galilej i verovatno još mnogo toga, ali joj se nikad nisam temeljno posvetila, već svratim na par sati. Vozom vam od Venecije treba 20 minuta a karta košta oko dva evra.

To je kažu najstariji kafić, ne možete da ga promašite, samo idete pravo od železničke stanice

TREVIZO

Lep, romantičan, mali, isto na kanalima, stiže se brzo vozom, samo je u odnosu na Padovu u drugom smeru.

VIĆENCA

To je moj omiljeni grad u Venetu, prvo mnogo je lep, zbog zgrada koje je zidao čuveni arhitekta Paladio, onda skroz je tako star a očuvan, ima super kafić Garibaldi i sve je tako nekako bajkovito. Od Venecije treba sat vozom.

VERONA

Iako se mnogi oduševljavaju, za mene je Verona suviše komercijalna. Lep grad, ima amfiteatar, ima Julijinu kuću, ima lepu pijacu i preskupe radnje ali šta znam – nije dovoljno musav za moj ukus. Bila sam n puta i ne znam šta me zapravo tamo mami, čak sam išla i u odeljenje privredne komore gde odgovaraju na pisma Juliji i pitala da li neko piše Romeu – ne piše.

Ranije ste kod Julije mogli da kačite neke ljubavne želje žvakom na zid, ali su pre par godina sve očistili i sklonili. Možda su vratili u međuvremenu. Ovo sam, inače, ja.

TRST

Nije baš Veneto ali je divan, i na mojoj listi top 10 najlepših gradova. Dva i po sata vozom, na moru, najveći trg koji izlazi na more na svetu, lepa kafa, dobri kafići i odličan šoping.

Imam lepših fotki Trsta ali na svima sam sa drugim ljudima pa u cilju zaštite privatnosti, evo recimo ove.

MONSELICE

To mi je najnovije otkriće, na jedno 45 minuta vozom od Venecije, mali maleni srednjovekovni gradić u kome kad sam došla bukvalno ništa nije radilo (subota posle 13h), pa je možda bolje da odete radnim danom, i tamo imate nekakvo brdo sa sedam crkava, i kad obiđete svih sedam, to je kao da ste bili na nekakvom hodočašću, ne znam tačno gde i mrzi me sad da guglam, ali vrlo je lepo, jedino će malo da vam izađe nos na dušu dok se penjete na to brdo i imali su mnogo dobar kapućino u poslastičarnici na glavnom trgu (ne možete da promašite, toliko je mali). Ovde su nekada živele bogate venecijanske porodice, a ni sada nije ništa drugačije, voze neka besna kola i ulaze u neke drevne zamkove, koliko sam razumela u neke možete i turistički ako se najavite. Mnogo lepo i ovde bi valjalo ići na proleće ili u ranu jesen dok je još zeleno, leti mislim da biste izdušili uz brdo.

Recite kako je lepo.

ŠOPING

Meni je tamo sve skupo, posebno u poređenju s Nemačkom gde najčešće odlazim da kupujem, ali to me nije sprečilo da kad sam poslednji put bila odem sa dva para cipela, parfemom, tašnom i još nekim džidžama, ali da kažemo da mi Veneto nije na listi šoping destinacija. Sad sam imala sreće da povodom nekog ženskog praznika naletim na sniženje, inače mislim da skoro ništa ne bih kupila. Sigurno će vas mamiti suveniri, ja sam ih davno kupovala pa sam zaboravila cene, ali sećam se da sam od Murano stakla kupila neke minđuše koje sam baš volela dok ih nisam izgubila. Tad sam pazarila i neke lepe bukmarkere, jer imaju te ručno pravljene papire, ali to je sve baš baš skupo, pa bih preporučila da ako vam se baš kupuje idete u Padovu jer em imaju te lepe italijanske butike, em tu super pijacu subotom, za koju u knjizi Modni Vavilon tvrde da su tašne zapravo originali iz Prade, Gučija itd, koje radnici prave od restlova, i te tašne nemaju nikakav brending. Ta ista knjiga veli da ih zovu „kupus“ jer se prodaju pored tezgi sa kupusom. Ja sam jednom kupila jednu zelenu tašnu za 10 evra i verujte mi da je izgledala kao da je plaćena 1.000, na kraju sam je toliko nosila da se načisto uništila, ali trajala je sigurno deset godina. U Mestreu takođe može fino da se pazari, tamo imate dve pešačke zone u kojima su super butici, i veliki tržni centar u samom centru. Mnogo ljudi ide u nekakave autlete, ali ja ih ne volim i nemam para za brendirane stvari čak i kad su na popustu, tako da ni nemam pojma šta ima da se nađe. Ali recimo da sam sad poslednji put našla neke simpatične stvarčice na železničkoj stanici u Veneciji, između ostalog imaju Sephoru, Muji i Tiger Denmark, Pimkie koji isto volim, pa sam tu uzela neke poklone i sebi sveske i jednu bluzu. Sephora nema značajno bolju ponudu ni cene u odnosu na našu, ona u Rimu je mnogo bolja. Zapazila sam da su, kao u Rimu i ovde pootvarali neke ekskluzivne i kičaste robne kuće samo za Japance, jedna se nalazi kod mosta Rialto, i izgleda kao da ulazite u operu, a dolaze organizovane grupe i čekaju ih sa šampanjcem… Možete da uđete i ako niste iz Japana, ali ja nisam bila mnogo zainteresovana jer sam u Rimu ulazila u sličnu radnju i zaključila da nije to za mene.

To je ta pijaca u padovi gde imate red artičoka red tašni.

ZAMALO DA ZABORAVIM

Bijenale! Na koje stalno idem i nikako da se odmaknem dalje od ulaza. Dakle, ja revnosno odem u vreme bijenala. Dođem do parka gde se održava (ove godine se održavalo na dve velike lokacije). I onda zaključim da mi ustvari treba ne dva sata već dva dana, ako ne i dve nedelje da sve obiđem i odustanem. Tako je bilo i ove godine, ali ako volite umetnost utešno je što u vreme bijenala ima gazilion izložbi po gradu, pa možete da nadoknadite.

Tako ja dođem do ulaza i odustanem.

KOLIKO ĆE TO DA KOŠTA

Da vidimo obračun za pet dana, po osobi, u sopstvenoj režiji, mada je preko agencija ako se ide autobusom sigurno mnogo jeftinije, ali ćete isto tako sigurno spavati u Lidu.

Hotel (Mestre, tri zvezdice)

– oko 300 evra

Avio karta (direktna, bez prtljaga)

– oko 100 evra na promociji, možda i jeftinije

Gradski prevoz i prevoz od i do aerodroma za 5 dana

– oko 100 evra

Karte za voz ako idete na izlet

– do 20 evra (do Padove samo dva)

Hrana, pretpostavka da imate doručak

– oko 30 evra dnevno, računala sam i kapućino i neku žestinu

Samoposluga (voda, voće, grickalice)

– oko 50 evra za pet dana

Ulasci u muzeje

– od 12 do 18 evra, mada ima neka fora kad kupite jednu za „lanac“ galerija onda imate solidan popust za ostale. U crkvama se ne plaća ulaz, osim u crkvi Svetog Marka ako hoćete da se penjete da vidite konje, mislim da je 5 evra, ali ogroman je red.

ŠTA MOŽE DA VAM SE NE SVIDI

Kažu da kanali smrde, meni ne – to jest mirišu kao more, a more i jesu, pa sad ako to nekome smrdi onda imamo različito čulo mirisa. Moguće je da smrducnu leti kad upeče zvezda, ali nisam bila pa ne znam. Gužva je nenormalna i mene je zaista poslednji put sludela, kad ubuduće budem išla, biće u novembru kad je loše vreme pa je valjda i manje sveta. Poplava – to sam već pomenula, traje samo do 13h, a zanimljivo je videti kako neki gackaju mrtvi hladni. Može da vam se ne svidi i stav Venecijanaca, ali samo zamislite da vi morate da živite tamo – pa ćete ih malo bolje razumeti. Pomenula sam već da je internet očajan i nema baš mnogo javnih toaleta – pa morate da se stisnete. Ako ste klaustrofobični, agarofobični ili imate napade panike, onda vam se ništa neće svideti i Venecija nije grad za vas.

Ali je u svakom drugom pogledu divna i drago mi je što sam otišla ponovo.

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply