Stidim se da priznam, ali…

Na faksu mi nikako nije išao jedan predmet. Izađem konačno da polažem i profesor mi kaže „hajde koleginice šta ste se prepali, evo vam sedam, a ako vam ovo bude nekad zatrebalo u životu, uzećete knjigu i pročitaćete“. Tog dana sam zvanično prestala da budem štreber.

Sa knjigama, međutim, nikad nisam postupala kao sa udžbenicima. Bila sam alergična na lektiru i onda sam se dovijala tako što predložim profesorki srpskom da održim čas o nekoj drugoj knjizi, pa mi ona nekako pređe preko „Galeba Džonatana Livingstona“.

Nažalost, ta moja strategija je ishodovala tako što nisam pročitala pola klasika, a od Rusa skoro nijednu osim „Tihog Dona“ i „Prolećnih voda“. Pa da krenemo sa mojom „stidim se da priznam, ali…“ listom:

NISAM ČITALA:

  • Dostojevskog (nedavno sam kupila „Zločin i kaznu“ i ima da se nateram da je pročitam kako znam i umem jer me je blam što sam o životu starog dobrog ludog Fjodora pročitala sve što mi je palo šaka i toplo preporučujem „Tragediju genija“, ali zato ni jednu jedinu njegovu knjigu)
  • Harija Potera – niti imam nameru. Čak mi se ni filmovi ne dopadaju. Mislim da je tu presudno uticao jedan moj prijatelj koji mi je, tokom moje pobožne faze, objasnio kako je Hari satanistički zabavnik, a mene i onako mrzelo da čitam, pa sam eto, pronašla masni pravoslavni izgovor.
  • Kafku (ja tog čoveka ništa ne razumem. Isto kao i kod Dostojevskog – pročitala sam more knjiga o njemu, samo ne i njegove)
  • Sa domaćeg terena: Crnjanskog (ako se ne računa jedna pesma), Mešu Selimovića (ako se ne računaju citati na Fejsbuku).

POKUŠALA, ALI NISAM USPELA DA PROČITAM:

  • Anu Karenjinu. I što je najgore, baš je tu našla da me pita.
  • Autostoperski vodič kroz Galaksiju. Moj super drug i kolega s faksa je toliko obožavao ovu knjigu, pa mi je kupio da bi imao društvo za svakodnevnu višesatnu diskusiju, ali se kod mene nije zapatila.
  • Malog princa. Je l’ znate one ljude koji skupljaju Malog princa na svim jezicima na kojima je objavljen? E ja nisam jedna od njih.
  • Agatu Kristi. Jednostavno ne volim krimiće.
  • Lolitu. Mislim da sam je uzimala iz biblioteke jedno dvadeset puta i nijednom nisam odmakla dalje od desetak strana.

PROČITALA DO POLA

  • Bibliju. Stari zavet sam relativno brzo slistila, a jevanđelja onako na preskok, kad naiđem na neki prepoznatljiv citat, zaustavim se i toliko od mene.  Ali sam zato „Biblijske legende“ Zenona Kosidovskog pročitala desetak puta i ispoklanjala se za rođendane.

PRETVARAM SE DA SAM PROČITALA

  • Jo Nesbo-a ili kako god se već piše. U pitanju je neki hiper popularni Skandinavac koji piše krimiće o nekom raspalom detektivu Hariju. Ja sam u napadu euforije kojom me je zarazila drugarica pokupovala sve njegove knjige i sad se pravim da sam ih pročitala, a treba pogledati pod Agata Kristi da zaključite da skupljaju prašinu. Međutim, pošto je ona vrlo strastveno besedila o Hariju, moguće je da ću da bacim pogled.
  • Viktora Peleljevina. Rus koji tu i tamo piše o advertajzingu, jer je izgleda radio u agenciji, dakle, tema koju volim, ali nikad nije stigao na red. Što me ne sprečava da preporučujem „Generaciju P“.
  • „Jare u mleku“ Jurija Poljakova. Ali ne biste verovali koliko sam je puta preporučila i poklonila za rođendan. I to zato što mi je ovu knjigu preporučio jedan pisac, mislim pravi, poznat pisac, pa sam se ja eto primila, a knjigu nisam ni otvorila.

NIKADA NEĆU PROČITATI (KAKO STOJE STVARI)

Nikad ne reci nikad, ali eto priznajem da sam alergična na Južnoamerikance, pročitala sam „O ljubavi i drugim demonima“ i to jedva. Pročitala sam i jednu Koeljovu knjigu („Pobednik je sam“).

PLANIRAM ALI NIKAKO DA PROČITAM:

  • Kunderu i to sam se nakopistila na „Knjigu smeha i zaborava“
  • „Majstora i Margaritu“ – mada, imam je godinama i nismo „kliknule“ ali ima da je pročitam, makar na silu, diplome mi državnog fakulteta.

Sad je logično da vas pitam koja je vaša „stidim se da priznam“ lista, ali videli ste već da sam aljkava sa odgovaranjem na poruke, skoro me neko na Fejsbuk strani pitao da organizujem neko „Knjigofilija“ veče, a ja odgovorila da ne mogu ni sebe da organizujem, pa neću ništa da vas pitam, ali vi slobodno pišite.

You Might Also Like

4 Comments

  • Reply
    Nada
    12. maja 2015. at 23:19

    Vera , čitajući tvoje tekstove ne samo da smo isto godište (šalim se ,mada je to istina),ukusi za knjige su nam poprilično slični.Jao kada sam pročitala šta ti sve nisi takođe pročitala bilo mi je lakše.Pošto sam hronični čitač ceo svoj život,mislila sam da sam ja jedina na kugli zemaljskoj koja među svojih preko hiljadu pročitanih knjiga(uredno vodim evidenciju :) )nije pročitala „Malog princa“,ni“ Majstora i Margaritu“(pokušavala Bulgakova više puta ali ne ide ,odustajem).Priznajem „Tihi Don“ samo prva dva dela,treći i četvrti ni makac(a komplet knjiga me svaki dan gleda sa police i stvara mi grižu savest).Mogu ti reći „Lolita“ je super provereno a Dostojevski je sjajan u ovim našim godinama. Pozdrav

  • Reply
    Orsino
    14. maja 2015. at 00:55

    Ovo je vec previse,sama remek djela svetske knjizevnosti nijesi procitala.Ne znam sa cime bih ovo uporedio….kao da neko navija za Partizan,ima istetoviran grb kluba na ruci,place nakon poraza,zivi u Humskoj i nikada nije bio na stadionu JNA. Mazohizam.Ja nijesam procitao Krlezu(osim Glembajevih),Pamuka i Koelja.

  • Reply
    Nemam Ime, imam komentar
    17. maja 2015. at 20:53

    Ja se uopšte ne stidim što nisam i nikad neću pročitati Hazarski rečnik, to je moj literarni kriptonit. :)

  • Leave a Reply