Siromašan ali seksi

Kad treba da objasnim zašto volim Berlin, uvek se izvučem sa citatom mog super prijatelja koji kaže „zato što miriše na slobodu“. Šta je mene tamo, osim mirisa slobode, toliko privuklo, evo da me ubijete ne umem da dam artikulisani odgovor osim da se tamo osećam kao svoja na svome, svojija nego u svojcatom Beogradu samo me neće i ne da mi se da odem zauvek, a nije da se ne trudim, ali moje kvazi-emigrantske „hoću idem – neću idem“ muke nisu tema dana.

Pre neki dan ja se suočavam sa iznenadnim viškom slobodnog vremena i jedan prijatelj mi predloži da odem da volontiram u nekom od centara za izbeglice, a ja koja sam do tad ronzala dignem glavu i sva srećna „pa da, možda me povedu u Nemačku sa njima“, a pre jedno godinu sam mrtva ozbiljna htela da tražim azil zbog klimatskih promena, kao ne mogu da izdržim vrućinu u Srbiji pa da oni mene lepo smeste u Berlin, gde je kudikamo hladnije nego kod nas. Mislim, stvarno sam to ozbiljno htela, čak sam pisala Bundestagu na neki info mejl ali mi nikad nisu odgovorili.

E sad taj višak slobodnog vremena u kombinaciji sa mojom željom da pišem pisanja radi je ishodovao ovim tekstom u kome ću da napišem jedan mini ili maksi (videćemo kako će da me ponese) putni vodič, pošto me malo malo pa neko pita, jer sam postala neka vrsta lokalnog gurua za glavni grad DDR-a.

Fotke grada imate na guglu a ja sam izdvojila neke moje, kao na primer hotel Adlon, koji se nalazi odmah pored Brandenburške kapije i sa čijeg je prozora Majkl Džekson pokazivao Blanketa obožavateljima. Kažu da je bio mnogo fin prema fanovima i da je svima kupovao toplu čokoladu da se ne smrznu dok ga čekaju ispred hotela. U Berlinu ga toliko vole da su mu na dočeku nove 2010. posvetili 15 minutni miks pesama u ponoć.

Fotke grada imate na guglu a ja sam izdvojila neke moje, kao na primer hotel Adlon, koji se nalazi odmah pored Brandenburške kapije i sa čijeg je prozora Majkl Džekson pokazivao Blanketa obožavateljima. Kažu da je bio mnogo fin prema fanovima i da je svima kupovao toplu čokoladu da se ne smrznu dok ga čekaju ispred hotela. U Berlinu ga toliko vole da su mu na dočeku nove 2010. posvetili 15 minutni miks pesama u ponoć.

Pa da kažem koju o gradu, da se ne iznenadite. Već ćete pročitati na nekoj vikipediji koliko ima stanovnika i tako to, a za nas može da bude zanimljivo da su ga krstili Sloveni, i da se zvao Brljin, što je trebalo da označava baruštine na kojima je grad nikao. Ono što treba da znate je da je ovo jedan ogroman grad, koji bi, i da nije bilo rata, bio podeljen na zapadni i istočni jer se u sredini nalazi parkurdača Tiergarten, tako da je ovo razdvajanje fizički neminovno, a što su posle dodali zid i izigravali budale do pre četvrt veka, to je već neka druga priča… Dakle, nije svejedno gde ćete da odsednete i o tome ćemo posle, a utešno je da prevoz ide besprekorno tako da možete brzo i lako da stignete s jednog dela grada u drugi. Maltene svi pričaju engleski, i nećete imati problema sa snalaženjem. Nije mnogo lep, to jest ima stvarno lepih ulica i parkova ali opšti utisak je da je malo ofucan i sklepan posle rata, iako sada niču razna arhitektonska čuda, posebno kod stanice Zoo i na Potdsdamer Platzu, što mene mnogo ne veseli jer, hajde Potsdamer on je stvarno zbrisan s lica zemlje i morali su nešto da naprave, ali Zoo Bahnhof je to što jeste zato što izgleda tako što izgleda ili je makar izgledala, pošto su je kad sam bila u avgustu renovirali a oko stanice podigli neke zgradurine kao u Dubaiju, da ne grešim dušu, lepe, ali stoje im kao piletu sise.

Ovaj mural, koji je maltene simbol grada, više ne postoji:( Ali eto, imala sam sreću da ga vidim uživo.

Ovaj mural, koji je maltene simbol grada, više ne postoji:( Ali eto, imala sam sreću da ga vidim uživo.

Sledeće bismo mogli: kad da odete? Ako se spremate sad za Novu godinu, spremite se i za hladnoću i severni vetar koji vam se bukvalno zariva u lice kao kiša žitela. Bila dva puta i oba puta sam mislila da će da mi amputirati prste na nogama, pošto zna da padne i sneg, a štedljivi Nemci neće da čiste dok ne prestane, tako da em vas severac bacaka po ulici, em se klizate kao Bambi em je suvo i sumorno i jedino što ima Božićnih pijaca, ali recimo da ne bih savetovala da idete na doček, kad već imate maj ili septembar – takoreći idealne za odlazak. Leto zna da bude vruće, ja sam se poslednja dva puta obarila, mada sam jedne godine u avgustu nosila čizme i kaput, tako da… možemo da kažemo da je malo nepredvidivo. Tako da, glasam za prvi maj, kad je i nekakav uranak ispred Brandenburške kapije, gde dele mast i hleba i kisele krastavce i silne majice, kačkete, torbice, rokovnike svih mogućih sindikata, a sa druge strane kapije se tradicionalno makljaju sa policijom, a nemojte to da vas ni iznenadi ni uplaši, jer je Berlin neverovatno bezbedan grad i s jedne strane mogu da demonstriraju a vi s druge da opušteno jedete svoj curry-wurst i nikom ništa.

Kažu da grad ne upoznate dok ne odete na groblje i pijacu. Ovo je jedno neverovatno lepo groblje u Schonebergu, a ovo je skromni grob velike Marlene Ditrih.

Kažu da grad ne upoznate dok ne odete na groblje i pijacu. Ovo je jedno neverovatno lepo groblje u Schonebergu, a ovo je skromni grob velike Marlene Ditrih.

Onda, kako da odete? Ja gledam da ulovim promotivnu kartu za direktan let Air Serbia, koja izlazi sigurno jednom u dva meseca, samo treba pažljivo da pratite, a sad ide i neki low cost iz Niša, s tim što ja nisam ljubiteljka low costa i imam računicu o kojoj sam već pisala da ako idete na duže od četiri dana a hoćete nešto i da kupite, to vam dođe isto kao i obična karta na akciji. Elem, u oba slučaja (hm, nisam sigurna za low cost, proverite) slećete na Tegel, aerodrom koji je neverovatno blizu grada i uopšte nemojte da se bakćete taksijem već na automatu ispred terminala D kupite kartu i to bolje odmah dnevnu, poništite obavezno na malom žutom „poništivaču“ i uzmite ili 109 ili X9 do stanice ZOO a ima i do Alexander Platza, mislim da je taj X10, sve lepo piše na onim digitalnim displejima i ne možete da promašite. X je oznaka za ekspres, dakle ista linija samo preskače neke stanice. Kad stignete do jedne od ove dve tačke dalje možete U Bahnom (podzemna) ili S Bahnom (nadzemna železnica) ili autobusom ili tramvajem, ja obično odsedam maltene na samoj stanici ZOO u Motelu One, pa se samo prošetam 100 metara. Obavezno kupujte karte jer iako nikad nećete da vidite kontrolu verujem da nisu nežni kada su kazne u pitanju. dnevna karta poslednji put koštala je oko sedam evra, ima i neki Berlin Card, koji vam omogućava valjda tri dana korišćenja javnog prevoza i popuste za muzeje, ja sam davno uzela pa se ne sećam da li je bila neka vajdica ili ne. Karta važi 24 h od otkucavanja i kupujete je na automatima na stanicama, primaju keš i kartice. Prevoz je odličan, mada može da vam se učini malkice komplikovan ako niste ranije koristili metro, ali evo kako da se snađete: najvažnije je da znate kako se zove poslednja stanica u pravcu u kom ste se zaputili jer tako birate stranu na platformi na kojoj ćete da uđete u voz, a onda vam i na displeju izlazi koja je sledeća i govori glas i na nemačkom i na engleskom. Ali, imajte kod sebe i mapu, evo ja sam bila ali bukvalno milion puta pa mi i dalje treba. Ili ukucajte na google maps pa udarite screen capture. Jednokratna karta je dva i nešto evra, ali se ne isplati, Berlin nije baš mali i sigurno ćete ulaziti i izlaziti iz prevoza, tako da – kupite dnevnu, mada možete da iznajmite i bajs, koji košta od 8 do 12 evra dnevno, ali pazite ako niste baš neki biciklista, skoro ceo grad je u stazama, ali deo morate da idete ulicom a tada se od vas očekuje da znate i da demonstrirate da znate neka pravila (tipa da otklonite rukom pre nego što ćete da skrenete itd), a policija zna da vas muštra zbog svetla, dakle, bajs super, ali za malo iskusnije. Možete i naravno da treba da pešačite ali spremite se na velike razdaljine i ponesite neke preudobne cipele.

Ovo je Molecule Man, i vredi ga videti, stvarno je impozantan, ja sam išla bajsom i otelila sam se, ali blozu je stanica S41 i S42 ako se ne varam. Posle možete do East Side Gallery

Ovo je Molecule Man, i vredi ga videti, stvarno je impozantan, ja sam išla bajsom i otelila sam se, ali blozu je stanica S41 i S42 ako se ne varam. Posle možete do East Side Gallery

Gde da odsednete? Ja uvek u Motelu One i to ili na stanici Zoo ili na Potdstamer Platzu, ali kad sam bila malo duže, najmila sam stan u Moabitu i evo sutra bih se lepo vratila tamo. Tako da je Moabit moja prva preporuka, a može i Charlottenburg, Wilmersdorf, Mitte, Kreuzberg, sve popularniji Neukolln, ja nemam ništa ni protiv Steglitza, pa onda Friedrichshain… Prenzlauer Berg… Ali eto ja volim Moabit, mada ako ste se nakopistili u izlaske onda možda bolje Neukoln ili Friedrichshain. Bila je neka priča da je gradonačelnik zabranio AirBnb, sad vidim da nude Berlin, ali, od kad se otvorio Motel One nisam osetila potrebu da odsednem igde drugde, pa vam po ovom pitanju i nisam neki izvor informacija. Cene smeštaja su sve skuplje i skuplje, recimo taj stan koji sam najmila je ranije koštao 550 evra mesečno sa svim troškovima a sad je otišao na hiljadu i nešto. Da kažem i koju o Motelu One iako sam sigurna da sam već pisala – dakle to vam je low cost hotel jer su izbacili iz sobe sve što nije potrebno na kraćem putovanju, tipa: sef, ormare, mini bar, fiksni telefon… A podigli kvalitet kreveta i kupatila na najviši mogući plus imaju sumanuto dobru zvučnu izolaciju i uvek se nalaze u centru. Cena je od 49 do 89 evra za dvokrevetnu sobu, doručak plaćate ali nije neki pa i ne morate i šta znam, ja baš volim da idem tamo i sigurna sam da sam ovo već detaljno objasnila samo ne znam u kom tekstu a mrzi me da tražim.

Evo da ne bude da izmišljam nešto - enterijer Motela One na Potsdamer Platzu

Evo da ne bude da izmišljam nešto – enterijer Motela One na Potsdamer Platzu

Šta da radite? Ako ste prvi put, sigurno ćete hteti da vidite Berliner Mauer (ostatke zida), Checkpoint Charlie (to vam je granica između američkog i ruskog sektora i sad tu ima neka kućica i neki statisti obučeni kao vojnici, pa možete da se slikate), Branenburger Tor, Alexander Platz, Friedrichstrasse, Kudamm, možda i Zoološki vrt, a od muzeja sigurno Pergamon, Jevrejski muzej i spomenik Holokaustu, Topografiju Terora (kako malo pišem na srpskom malo na nemačkom kad me mrzi da guglam:)), Bode Museum, možda i muzej fotografije? Stasi Museum, DDR Museum… robnu kuću KaDeWe, pa onda Berliner Dom, pa normalno Tiergarten, pa nordijske ambasade koje su nekakvo arhitektonsko čudo… Zato predlažem da lepo uzmete hop on hop off bus prvog dana i vidite šta vas od toga posebno zanima pa onda lepo udarite redom. Muzeje nema šanse da obiđete za par dana, tačno da samo njih obilazite i bolje uzmite jedan (recimo Pergamon koji izgleda da ponovo radi posle višegodišnjeg renoviranja) pa sledeći put (a poželećete da odete još sto puta) neki drugi i tako… U Berlinu je šteta biti unutra kad je na ulici tako lepo i ako će da vam pomogne evo gde ja volim da se šmucam:

  • Wilmersdorf Strasse, jedna od retkih pešačkih zona u gradu, to vam je u Charlottenburgu i ide vam S5, S75 (dve stanice od Zoo)
  • Steglitz, vrlo lep kraj sa još boljim tržnim centrima i nekim mnogo lepim zgradama, tu vam vozi U9 (sa Zoo) ili S1 (sa Potsdamera) i eto ja obožavam ovaj kraj iako stvarno nema nekih turističkih atrakcija, sviđa mi se i mogu da zamislim da stanujem tu
  • Mnogo volim da se šetam ulicom KuDamm i to onako besmisleno bukvalno gore dole, a tu imate i dobar, mada malo skup šoping
  • Friedrichstrasse i Unter den Linden jesu lepe ali nisu „moje“, međutim, otprilike, ne baš ali otprilike na uglu ove dve ima knjižara Dussmann u koju ako ne odem kao da nisam ni bila u Berlinu.
  • Onda Neue Schonhauser Strasse, to je između Alexander Platza i Hackescher Markta, i tu imate neke lepe prodavnice a i lepa ulica, za koju me veže i dosta uspomena jer se tu nalazi Goethe institut gde sam učila jezik
  • Zatim, Winterfeldt Platz i Victoria Louise Platz, oba u divnom Schonebergu gde volim da vozim bajs i da pijem kafu.
  • Odem i do Schloss Charlottenburg, to je zamak sa predivnim parkom i tu isto volim da vozim bajs a zamak nije nešto posebno i iskreno, bacićete pare na posetu.
  • Pa buvljaci i to na John Kennedy Platzu i Boxhaganer platzu, mada sam sigurna da sad ima milion novih, a najpoznatiji je u Mauerparku, međutim, više ne liči na sebe, skroz se „poturistio“ pa ne znam da li da preporučim.
  • Fehrberliner Strasse na Prenzlauer Bergu, ima super kafića i restorana a i park u kome žive lisice i vi se vraćate noću a lija vas gleda, a to neki mali park, mislim, nije baš šuma da očekujete divlju životinju
  • Volim da idem gore dole po Kantstrasse, eto tako, volim.
  • Naravno, Turmstrasse i piletina Ris-A
  • Nešto sam zavolela i novi šoping centar The Mall of Berlin, mada vidim da su ga lokalci prezreli, ali meni se dopada, to vam je na Potdstamer Platzu i tu je moj drugi omiljeni Motel One, tako da, kad mi se pripije Apfelshorle iz Aldija mogu bukvalo da siđem pokretnim stepenicama i da kupim.
  • Moj drug Mihailo koji živi u Berlinu godinama mi je ovog leta otkrio i Garten der Welt u Marzhanu, nije komplikovano da se nađe, mada ćete dosta putovati S Bahnom, ali vredi truda
  • Volim i klubove na reci u blizini Treptow
  • A bila sam i u Berghainu, i ušla preko veze pa nemam baš neki dobar savet kako da „šarmirate“ onog drakulu na ulazu. I dopalo mi se, mada ja stvarno ne izlazim, ali ovo je nešto što ako vam se ukaže šansa – treba da vidite. Mada, kad sam bila na Goethe Institutu dosta sam izlazila i omiljeni klub bio mi je Roses u Oranienstrasse, nadam se da još uvek postoji i radi jer je moj drugi omiljeni – White Trash Fast Food zatvoren.
Na buvljaku

Na buvljaku

ovo je bio taj moj omiljeni klub - restoran, međutim, pročitala sam da su ga opet otvorili samo na drugoj adresi

Ovo je bio taj moj omiljeni klub – restoran, međutim, pročitala sam da su ga opet otvorili samo na drugoj adresi

Jedan klub na reci gde baš baš volim da idem

Jedan klub na reci gde baš baš volim da idem

Ovo je taj zamak Charlottenburg - lepši spolja nego iznutra, a vrt prelep

Ovo je taj zamak Charlottenburg – lepši spolja nego iznutra, a vrt prelep

Pa malo istočnog

Pa malo istočnog

Sad vidim da sam pola zaboravila, možete da idete i u Bundestag, onda na Gendarmenmarkt, pa Nikolaivirtel, to je najstariji deo grada, pa onda morate da vidite Karl Marx Alle u istočnom delu grada, ona vam kreće od Alexander Platza i to vam je jedan socijalstički spektakl, pa ima i opera, pa mjuzikl, mislim to je velegrad i znam da nisam od neke pomoći ali eto, da sam ja prvi put, odradila bih hop on bus pa bih onda odlučila šta dalje.

Šta da jedete? Ja sam se pozdravila od domaće tradicionalne kuhinje jer nije neka, tako da kupim na ulici ili kobaju ili neke tajlandske nudle s povrćem ili uzmem doner kebab ili piletinu kod Turaka ili kus kus. Znaju da imaju lepe čorbe, od krompira i od špargle, ukusan lebac, mislim ima od ptice mleko, ali nije vam to Italija pa da vam od svega kreće voda na usta. Mislim, nećete ni ostati gladni, daleko od toga, već, eto, učite na tuđim greškama i ne zalećite se u tradicionalne restorane već bolje ručkajte na ulici. U samoposlugama je jeftino i ja volim Rewe i Aldi, i nemojte đavo da vas goni da tražite kesu, oni su eko- džamahirija, tako da ili trpajte u svoju torbicu ili se pomirite da će da vas gledaju kao ratnog zločinca. Isto važi i za šoping, sve ređe nude kese i sve vas mrkije gledaju ako nemate svoju platnenu torbicu. Dodala bih još iako smo u temi hrana da nisu mnogo rigorozni kad je pušenje u pitanju, zabranjeno je kao u većini EU, ali u neko doba noći po kafićima povade piksle. I da dodam koju o piću – pa svi piju pivo, čak i onako lepo obučeni u odelima ga cevče po U Bahnu. I da završim s hranom, imaju pekare na svakom ćošku, jeftine su i sve je sveže i tu možete da kupite mnogo jeftiniju kafu za poneti nego u Starbucksu.

I naravno, ne zaboravite Ritter Sport, ima u Französische Straße prodvnica gde mogu da vam naprave i vašu kombinaciju

I naravno, ne zaboravite Ritter Sport, ima u Französische Straße prodvnica gde mogu da vam naprave i vašu kombinaciju

Šoping? Ima svega i jeftino je i stalno su neki popusti, sad su uveli i te mid season rasprodaje tako da treba da budete totalni baksuz da naletite u doba kad nema sniženja. Ja volim da idem u Primark, znam da su to sve najlonske krpetine, ali ko će da odoli punoj kesetini za 30 evra, onda obožavam parfimerije Douglas a i drogerije DM i Rossmann u kojima ima deset puta više izbora nego kod nas, isto važi i za H&M, a ako vam je do Chanela ima naravno i toga, i to najviše u KuDammu, malo manje u Friedrichstrasse. Tržni centri su manji nego kod nas, i ako mene pitate to je baš super, onda nezaobilazno svratim u Uniqlo i Muji, u Tamaris po cipele i imaju fenomenalne novinarnice a ja obožavam štampu i najveća i najlepša je ona na stanici Zoo. Ima naravno i njihovih dizajnerskih butika, ali iznenadićete se koliko su to obične stvari, samo eto malo skuplje, onda Hugo Boss je povoljan jer je domaći, Adidas isto, pa robne kuće tipa Karstadt, Peek and Clopenburg, i tax free dobijate na iznos od 25 evra, što je super, jer je u drugim zemljama granica mnogo viša. Ima i Apple Store i Urban Outfitters i Forever 21 i milion „high street“ brendova, ali eto ja se zavučem u Primark, valjda zato što nema kod nas i onda satima preturam po onim krpetinama, samo da vam kažem – iako vam se čini da bi radnja eksplodirala da zapalite šibicu koliko najlona ima, može da se iskopa ponešto lepo a to ponešto u mom slučaju budu po tri – četiri pune kese. E da, gde se nalazi Primark – imate jedan na Alexander Platzu i taj ne preporučujem jer je sumanuta gužva i bukvalno će vas pregaziti. Međutim, imate drugi na Walter – Schreiber Platzu na liniji U9 i tu već možete da se raskomotite posebno ako dođete oko 10.

Već sam se pomalo umorila od pisanja, tako da, hajmo da završavamo polako uz jednu računicu recimo za pet dana, ako idete u sopstvenom aranžmanu:

  • Put i hotel: oko 600 evra (low cost i hostel su sigurno jeftiniji)
  • Prevoz: 35 evra
  • Da jedete i pijete: oko 120 do 150 (verovatno i manje)
  • Ulaznice: koštaju od 8 do 14 evra
  • Hop on bus: od 10 do 12 evra
  • Šoping: bilo bi nepristojno da napišem koliko potrošim, ali verujte mi da se ne luksuziram uopšte i vratim se podmirena za šest meseci (garderobom, cipelama i kozmetikom). U pitanju su dve nule, dakle, jasno vam je da se moj šestomesečni šoping baš isplati. Mada, trenutno sam siromašna pa mogu samo da ga sanjam.
  • Osiguranje: oko 14 evra
  • Taksi ako vam se baš prohte do aerodroma: oko 20 evra
  • Suveniri: iznenađujuće skupi, magnet oko 4 – 5 evra, i to neki jadan
  • Voda: na stanici 1.5 do 2 evra, u prodavnici 30-ak centi

I ne morate nešto da se oblačite i sređujete, verujte mi da vas niko neće pogledati, svi su nekako zarozani mada moderno zarozani tako da ćete drugog dana poželeti i vi da obučete parku, najlon čarape, polovne čizmice, ogroman šal i poštarsku torbu, što je manje više uniforma za sve ženske osobe mlađe od 40.

A ovo iz naslova je rekao gradonačelnik pre petnaestak godina. Berlin ist Arm aber Sexi. S tim što više ne ostavlja utisak siromašnog rođaka iz istočnog bloka, što me pomalo i plaši.

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply