Lice s novčanice

Priznajem, sramota me. Em sam odrasla u Cvijićevoj, em se tamo busam kako sam načitana, em sam završila prirodno matematički smer u Gimnaziji, em sam proputovala Srbijom uzduž i popreko i do juče sam znala malo ili nimalo o Jovanu Cvijiću, našem genijalnom naučniku, akademiku, rektoru univerziteta, osnivačnu novog naučnog pravca (Karstologije) i verovatno jednom od najumnijih Srba ikad.

Dobro, znala sam da je on bio naš veliki geograf (ispostaviće se i mnogo više od toga) i da je jedan od glavnih protagonista „Šešira profesora Koste Vujića“ (knjige Milovana Vitezovića, kasnije serije i pre par godina filma) i da je iz Loznice i da je mnogo voleo da čita, ali uprkos činjenici da sam odrasla u ulici koja nosi njegovo ime eto pojma nisam imala ni da se njegov lik nalazi na novčanici od petsto dinara, što je mnogo veliki blam jer: em volim keš i „cvijić“ mi se našao u rukama nebrojeno puta, em je pre neki dan jedna od ovih devojčica tzv. starleta nepogrešivo izdeklamovala likove sa svih novčanica od 10 dinara do 5.000 a ja vajna intelektualka pojma nemam.

Sramotica šta ja sve ne znam

Sramotica šta ja sve ne znam

Jao sad moram još nešto da vam ispričam. Oduvek sam želela da učestvujem u nekom kvizu i onomad se prijavim za „Milioner“, čak me i pozovu da dođem na testiranje, međutim, odustala sam a evo iz razloga. Zamislite dospem ja nekako u emisiju i sad ovaj pita šta ste po zanimanju, a ja sva puna sebe „diplomirani inženjer mašinstva“ i onda u prvih pet bude pitanje: koji od ovih je drugi Njutnov zakon a ja moram da iskoristim pomoć prijatelja?! Pa blam.

Uglavnom, prolazim ja pre par dana pored knjižare Geca Kon u Knezu i kao i uvek, u sebi uzdahnem od muke što tako lep prostor propada i hvata prašinu, stanem da malo zevam u izlog i ugledam „O balkanskim psihičkim tipovima“ Jovana Cvijića, a svi znamo da ja mnogo više volim istoriju nego fiziku, i reko’ daj da uđem, nisam bila sto godina i posle pola sata čeprkanja po policama, sva srećna sam odjezdila sa još dve knjige pride, koje sam jednostavno morala da kupim (ako hoćete više da saznate o novim stanarima moje biblioteke, možete da pogledate album „Nove“ na fejsbuku ili da odete na Instagram. I na jednoj i na drugoj mreži nalozi se zovu Knjigofilija).

Kopajući po internetu našla sam neko staro izdanje koje su pisali Jovan Cvijić i Ivo Andrić, čim proučim o čemu se radi, dopisaću par rečenica.

Kopajući po internetu našla sam neko staro izdanje koje su pisali Jovan Cvijić i Ivo Andrić, čim proučim o čemu se radi, dopisaću par rečenica.

Ne pamtim kad sam poslednji put čitala neku knjigu dok ne završim, i eto to mi se desilo sa Cvijićevim „psihičkim tipovima“, s tim što sam prvo pročitala pogovor (koji je odličan), pa onda navalila od početka i ranom zorom budila tatu da mu javim do kakvih sam uzbudljivih saznanja došla. Elem, ovo delo bi moglo da se okarakteriše kao etnopshilogija, a to je jedna od grana nauke kojom se bavio Cvijić, kasnije je međutim neki zli Rus osporio etnopshilogiju i ona više ne postoji kao samostalna već se tom tematikom bave sociologija i ine (izvinite zbog odsustva preterano stručne terminologije i mogućim greškama, ja sam ipak inženjer, tako da je moguće da nešto lupim).

Spomenik Jovanu Cvijiću u dvorištu njegove kuće (ako se ne varam u ulici Jelene Ćetković)

Spomenik Jovanu Cvijiću u dvorištu njegove kuće (ako se ne varam u ulici Jelene Ćetković)

Cvijić kreće od dinarskog tipa (što mi je bilo i najzanimljivije, zbog mog porekla), pa tako saznajemo zašto su Crnogorci lenji i zašto je čojstvo bilo važnije od bogatstva, zbog čega je došlo do silnog stradanja u „Ženidbi Maksima Crnojevića“ (analiza je maltene uzbudljivija od pesme), onda krećemo istočno, da naučimo šta je to raja i zašto su poslušni a potuljeni, i začudićete se kako se malo toga promenilo do sada. Knjiga je napisana „po narodski“, verzija je dosta skraćena u odnosu na Cvijićev original, i ja ne bih bila ja da nisam odmah potrčala da saznam sve što nisam znala o Jovanu Cvijiću, kad ono… šipak. Na internetu ćete, naravno, pronaći mnogo tekstova (od kojih preporučujem da pročitate ovaj sa sajta B92), ali skoro ništa o njegovom privatnom životu, dok o naučnoj disciplini koju je Cvijić uspostavio – karstologiji – možete da nađete „nauka o karstu“ (pošto su skoro svi tekstovi na nemačkom). Mene prosto bilo sramota koliko smo se malo posvetili čoveku koji je obio noge putujući po zemlji da bi izbliza posmatrao život, i šta vrede i novčanica i spomenici i ulice kad ga najviše ljudi povezuje sa smušenim dečačićem iz „Šešira profesora Koste Vujića“ koji upada u šahtove dok čita hodajući. Pošto me je najviše sramota sopstvenog neznanja, čim ugrabim malo vremena krećem u Deretu da se opskrbim literaturom (izgleda da su oni objavili lepu biografiju) a volela bih i da saznam više o potonjim pokušajima obezvređivanja Cvijićevog dela zbog navodnih velikosrpksih ideja.

Pošto ja ne pretendujem da postanem istureno odeljenje vikipedije pa da sad prepričavam nečiju biografiju, i došla sam samo da vam kažem koliko sam oduševljena ovom knjigom, ali obavezno isklikćite na ove linkove koje sam vam ostavila, da saznate više o našem velikanu koji nas je pročitao bolje nego rođena majka:

“Mi nesrazmjerno više govorimo, nego što radimo. Mnogi imaju tu osobinu da misle da su uradili, kad su govorili. Dalje, mahom više polažu na pravo da govore no na pravo da rade. Ja sam često pravio opservaciju, da je mnogim našim ljudima glavno da se izgovore, a posebno da nekoga predstave u rđavoj svjetlosti i da naprave dosetku na njegov račun, a razuman čovek može voditi i raspraviti stvar kako hoće – onima prvima, izgleda nije do toga toliko stalo; glavno je da su oni riječima dosta učinili i sebe zadovoljili.”

You Might Also Like

2 Comments

  • Reply
    Nina
    25. februara 2015. at 18:13

    Trenutno citam Ocevi i oci Slobodana Selenica i upravo se spominje Jovan Cvijic i knjiga koju si navela… Sto bi ono rekli, everything is connected. :)

  • Reply
    Vanja
    27. februara 2015. at 20:21

    „Očevi i oci“, obavezno pročitati!Fenomenalna knjiga i fenomenalna opservacija srpskog mentaliteta.

  • Leave a Reply