Godinama, ali kad kažem godinama mislim godinama, psihijatar me ubeđuje da se šetam i nije da to nisam činila, ali kao i sve u životu što nije moranje – krenem, pa prestanem, pa mi lepše vikendom da se izležavam, pa onda ako sam na nekom putovanju prešla 100 i nešto km peške zaključim da je to dovoljno za sledećih par meseci. A verujem mu, i saveti su mu zlata vredni, samo nikako da ih primenim u dužem vremenskom periodu.
Na početku pandemije sam pisala kao besna – tako to biva kad sam pod stresom, da li sam se sad navikla ili šta, tek jedva sam se privolela tastaturi, a ne da imam baš pametnija posla, osim svog redovnog koga sam imala baš dosta, pa sam se verovatno i umorila.
Uskoro će godina kako sam ostavila cigarete i iako nikad taj čin nisam smatrala posebno herojskim, saznaćemo brzo i zašto, trenutno ne mogu biti srećnija što sam prestala. Continue Reading
Kad se tata pretprošle godine razboleo, htela sam da istetoviram ovu rečenicu na vrlo vidnom mestu, i to na nemačkom, pa sam odustala. Prvo, nisam znala kako se kaže i nešto sam s nepoverenjem gledala u ponuđene mi prevode, a drugo, matori je (pu pu pu) pretekao, i da vam kažem – ružne stvari se brzo zaborave. Pritom sam ravnodušna prema tetovažama, iako imam vrlo zanimljivu, ali često uhvatim sebe kako načisto zaboravim i prokomentarišem „vidi onu istetoviranu“. Znam ja da budem malograđanka kad treba. Continue Reading
„Sve je teško dok ne postane lako“ rekeo je Gete, a ja ne bih imala šta da dodam. Htela sam da počnem ovu priču time kako sam pisala od kad znam za sebe, a onda sam se setila da nije baš tako.
„Vidi ga, kao gluvo kuče“, posmislila sam gledajući slike sa solo putovanja daljeg poznanika, hajde što sam pomislila, već sam tu misao brže bolje i podelila sa svojim poverenikom za razmenu informacija o instagtram storijima, zaboravivši načisto da sam to gluvo kuče i ja, pošto već 17 godina pretežno putujem sama.
Nije da baš mrzim gradski prevoz, iako ga do te mere izbegavam da idem kući peške, a ne stanujem preblizu posla. Već mrzim gužvu i vazda imam neku „razjapljenu“ tašnu koju onda pribijam uz sebe, ali zato volim da uskočim u „šesnesticu“ kad ima da se sedne i nije vrućina.
Odrasla sam na Lekinom (sad je u modi da kažu Pašinom) brdu gde je u moje vreme okretao trolejbus 11 (sada 22) i na prvoj stanici nije bila crkva već parkić sa dudinjama, lipama i kestenima, evo sad – ne treba ni da zažmurim – tačno znam gde je koje drvo bilo.
Continue Reading
Moja koleginica ima divnu satensku suknju. Malo dužu nego što sam ja imala nekad. A obožavala sam je, do te mere da sam je nosila iako je bila malo ofucana otpozadi, a sad mi nešto došlo da ispričam i kako.
Continue Reading
Mrzim leto koliko se nešto mrzeti može. Zamrem već u junu i do oktobra sam mentalno i fizički u agregatnom plazma stanju, i već godinama se spremam da pišem vladi neke severne zemlje da mi da azil zbog klimatske diskriminacije.
Continue Reading
Nema, nema ovo nema veze ni sa kakvim skrivenim porukama iz pesme Mimi Mercedes, već ima veze sa mnom i obućom i godinama i Rimom i Firencom.
![](https://scontent-atl3-2.cdninstagram.com/v/t51.2885-15/e35/c1.0.1438.1438a/s320x320/135790965_3681157638664127_7135301839534458979_n.jpg?_nc_ht=scontent-atl3-2.cdninstagram.com&_nc_cat=111&_nc_ohc=9O1ZKXneBBEAX9BTa-K&tp=1&oh=6a1736744fb46f81db9ad5a90dde973c&oe=6037B5CF "Baš volim biografije, posebno muzičara i evropskih kraljica i vrebam ih od rubrike \\"uskoro\\" preko kupinda do buvljaka. Da volim da čitam na engleskom, imala bih da se načitam, ali prosto ne volim, mada sam na korak od kupovine citata Dejvida Bouvija (čija autobiografija prevedena kod nas ništa ne valja), ali pošto sam uspela da osiromašim pre Božića, a sledećeg meseca me čekaju: naočari - pošto su mi se sve moje lepe razdrndale trenutno svesno uništavam vid nekim od 200 din koje sam kupila na Kaleniću, dugo odlagano snimanje kičme i onda ko zna šta će još da mi kaže, e da kad smo već kod kičme - rešila sam da se vratim na posao, iako možemo da radim od kuće, jer sam se iskrivila, uvukla u dronjke i onako životno ulenjila, što sam presekla novom frizurom i kupovinom brda garderobe, a kako sam pomalo škrta, biće mi krivo da je ne nosim - preduzela sam dakle sve samo da izađem iz kuće, a kako ne vidim ama baš nijednu prednost rada od kuće (osim naravno manje šanse za zarazu), mislim da bi to bilo to od mene što se tiče sastanaka u pidžami.
\\"Umetnost pobune - The Rolling Stones\\" - pa ne znam da li je baš biografija , pošto je kombinacija, hm - formata? Imamo prvo o članovima, pa onda hronološki po najvažnijim događajima, a istaknuti događaji imaju svoja poglavlja i tu je i brdo fotografija u boji. Ja sam inače tim #rollingstones, i nikad neću prežaliti ako ne odem na njihov koncert, omiljena pesma svih vremena mi je \\"Mixed Emotions\\" (da se ne lažemo, mogla sam da kažem neku epskiju, ali ovu stvarno mnogo volim), pa onda \\"Wild horses\\" i \\"Gimme Shelter\\", a zahvaljujući knjizi sam pogledala dokumentarac o koncertu u Altamontu (ima na youtube) i shvatila da bih i o svom poslu mogla da naučim od Stonesa, jer su nepogrešivo uočavali sledeći veliki muzički trend dok je još bio u povoju, i neprestano se \\"redizajnirali\\" - a u knjizi ćete saznati kakvo su oni preduzeće zapravo i da, ako očekujete neke žalopojke o šezdesetima i sedamdesetima bolje uzmite \\"I\'m with the band\\" (ima kod nas, zaboravila sam kako su preveli), koja je meni najdraža rock knjiga, a \\"Umetnost pobune\\" je sve što ste želeli da znate o Stonesima na jednom mestu, novinarski, dokumentarno.
#knjigofilija")
![](https://scontent-atl3-2.cdninstagram.com/v/t51.2885-15/e35/c1.0.1438.1438a/s320x320/135342393_813496075875127_8556304079239423904_n.jpg?_nc_ht=scontent-atl3-2.cdninstagram.com&_nc_cat=107&_nc_ohc=chD5L5_rjZsAX8eMHnU&tp=1&oh=a57deae16818e7ddfff299c682dfe62b&oe=6035B960 "Evo kako se profil pretvorio u \\"šta sam kupila\\" umesto \\"šta sam pročitala\\". Genezu znamo - prvo nisam imala koncentraciju da čitam, a onda jesam, ali sam imala mnogo posla i kako to već ide. A pročitala sam čak i neke sa šireg spiska za NIN-ovu nagradu (što se meni baš ne dešava), i pre neki dan čvrsto odlučim da ima da napišem i to na blogu, i tu krene serijal maleroznih događaja koji nas dovodi do božićnog izdanja posta \\"šta sam kupila\\". Ukratko, prvo sam pokvarila wordpress, pa su mi onda @fostersvensson popravili, e onda sam razbila neko staklo pa mi se zabolo u nogu (to se meni stalo dešava, nije bilo strašno osim ako niste gadljivi na krv po pločicama), onda sam htela da poručim car:go pa mi je odbio karticu, onda sam shvatila da sam može biti zaboravila da odjavim pretplatu na duolingo pa je to - jer - naravno da nemam aplikaciju za uvid u stanje, pošto sam promenila telefon a mrzi me u banku po barkod, a ako uspete ono uputstvo bez odlaska u banku - ne znam, ja još nisam dobacila do tih internet visina, i verovatno se još koješta desilo, sve da bih ja ostavila post na blogu za bolje dane i otišla na internet da se utešim kupujući knjige.
Imamo ovde jedan eklektičan skup - ajmo redom. Džuliju Kvin sam čitala pre serije Bridžerton, i za nju me veže bizarna uspomena od pre sedam - osam godina, kad sam na Zlatiboru čitala e-izdanje \\"Vojvoda i ja\\" na nekom najpolovnijem tabletu svih vremena, a jedan klinac popio batine pošto me je njegov tata buzdovan primetio \\"vidi ovu, ima platu od 200.000 dinara (?!) a ja samo 66! Daj mi taj peškir! D.A.J. M.I. T.A.J. P.E.Š.K.I.R. i dođi da te bijem, nisi dobio nijednu sankciju od jutros\\". Džulija vam kod nas izlazi uz Blic ženu, gde košta 299 dinara. Ako kupite \\"Moju priču\\" ili \\"Ah, ljubav\\" onda je 199, na sajtu izdavača (BDR) isto 199, a na ulazu u prolaz na Terazijama - 150, gde sam je i kupila, pošto više ne čitam elektronske knjige, jer mi se ne sviđa, a postala sam i zakleti protivnik piraterije.
Nastavak u komentaru⬇️
#knjigofilija #knjige #bookhaul #citanje")
![](https://scontent-atl3-2.cdninstagram.com/v/t51.2885-15/e35/s320x320/131327988_245788596893530_4689562692026181342_n.jpg?_nc_ht=scontent-atl3-2.cdninstagram.com&_nc_cat=110&_nc_ohc=QSeRj6om9_8AX9esZyG&tp=1&oh=9ee32c6388c2746e30ca1ca187cc2a5b&oe=60368A12 "Ja sam jedna od nas kojima nedostaju tržni centri iako mrzim gužvu i bez pandemije, i uvek idem čim se otvore, ali eto - volim da kupujem i volim da zujim po radnjama, ali trenutno sve što mene zanima (sem dm-a) radi do 17h i ja mogu samo da se slikam sa svoje dve maske i 70% alkoholom. Ipak, danas sam rešila da napravim pauzu (da li i vas, ako radite od kuće neki đavo goni da se zalepite za kompjuter i ne puštate dok ne smrkne) i odem na dnevnu noć knjige, ne da mi treba još knjiga jer je odavno već izvesno da ni u tri života neću pročitati ovo što već imam, ali što da se ne kupi kad već ljudi daju sniženje. Tako sam uzela: Sofi Kinselu, koju odavno ne čitam, ali zbog Kupoholičarke kod mene ima veliki kredit i uvek ću kupovati, pa onda Vidojkovića - ne znam ni sama zašto, verovatno zato što imam i sve njegove knjige, a i pročitala sam ih, mada gunđajući na \\"Urednika\\", ali duga i davno završena priča, zatim se tu denula i popularna psihologija za koju se nadam da nije popularna psihologija, onda biografija Dženis Džoplin, jer obožavam biografije muzičara, zatim jedna slovenačka knjiga, pošto su me prethodne dve (\\"Kuća\\" Ivane Đilas i \\"Panika\\" Dese Muk) lepo oduvale, e onda \\"Jorgovan uvek cveta posle zime\\" koju mi je koleginica dala da čitam na engleskom, a onda sam ukapirala da ima i na srpskom i \\"Uve\\" je poklon. Dobila sam kupke, keks, novine i kapiram da sam sve ovo mogla da završim i online, ali išlo mi se u knjižaru i eto. Inače, u TC BIG, koji je uvek prazan, sad ima gužve, čak i u knjižari - ja sam bila oko 13h, šta znam - stavite masku i pazite se, bilo bi licemerno da pričam e nemojte da idete kad i sama idem, ali idem tipa jednom u dve nedelje i zadržavam se veoma kratko, evo danas sam prvi put zamolila prodavca da mi pronađe knjige, inače bih ja šunjala, gledala, ko zna šta bih još kupila (tek na kasi sam videla da iza stoje sveske sa spiralom bez kojih trenutno ne mogu da živim).
Idemo nastavak u komentaru⬇️
#knjigofilija #knjiige #citanje #nocknjige #lagunaknjige")