Kako da čitate knjigu dnevno

Gledam pre neko veče Kesića i ispade da predsednik Vučić i ja imamo više sličnosti nego što bih želela – kaže da čita knjigu dnevno, nije išao na studentske proteste da bi polagao ispite, a znamo od ranije da je bio dobar student i da voli Angelu Merkel. Ako zanemarimo činjenicu da ne bih glasala za njega ni da mi je poslednji glas u životu, moram da stanem u odbranu jedne stvari – da, moguće je čitati knjigu dnevno, a evo i kako.

Sajmu smo jedva dali sedmodnevni parastos, a ja sam bukvalno pročitala sedam knjiga, možda i koju više, sve vreme uredno išla na posao, u šetnje, šoping, igrala se sa Angi papagajkom (da da dobila je ime po kancelarki), jela, pila, spavala svojih osam sati. Pa da vidimo šta ja to radim:

ČITAM SAMO ONO ŠTO ME ZANIMA

Nekada davno dok sam još htela da se dopadnem po svaku cenu, birala sam knjige u modi (ne mislim pritom na masovnu modu, već one koje vole u „intelektualnim krugovima“) da bih kasnije shvatila da me ama baš briga šta ko ima da misli o mom čitalačkom ukusu i sad bih slagala da kažem da sam odolela kojekakvim Norvežanima i inima, ali u 90% slučajeva biram ono što znam da će da mi se dopadne i što ću da pročitam.

KUPUJEM SAMO ONO ŠTO ĆU DA PROČITAM

Što će reći da sam prestala da kupujem coffee table books, kojekakve monografije i sve one koje bolje izgledaju spolja nego iznutra. Takođe, trudim se da odolim i „kiosk“ izdanjima koja me prosto mame povoljnom cenom, tako da tek tu i tamo kupim kad uvezu nešto od hrvatskog Znanja što baš nema kod nas ili se iznerviram kad vidim da sam već kupila u Vulkanu a oni spustili cenu na kioscima. E sad, kako znam šta želim da pročitam? Za početak, to su sigurno istorijski romani, istorijske fikcije, biografije i slično. Zatim, domaći romani – pomno pratim i čitam sve – od Bačić Alimpić do NIN-ove nagrade. Onda, gledam kod izdavača koje cenim šta ima novo i pratim par portala (recimo plezir ima dobre preporuke),  ana forum i balkan download (iako ne volim pirateriju, više me zanima šta ima novo), a često vrebam u stranim časopisima pa čekam da izađe kod nas, jer kao što smo apsolvirali – ne volim da čitam na engleskom. Klasike sam doktorirala još u gimnaziji, i iako neki kažu da ih valja pročitati i za odraslog života, moram da priznam da se nisam baš proslavila u naknadnom čitanju. Lakše je možda da kažem šta sigurno neću da čitam: trilere, naučnu fantastiku, onda sve ređe „chick lit“, političarenje, samopomoć, popularnu psihologiju, i kao posebnu kategoriju „nebuloze“, dakle romane u formi sudokua i slične gluposti, zaista ne mogu da zamaram mozak istražujući šta li je pisac hteo da kaže. Često se upecam na dobar dizajn, ali iako „ne suditi o knjizi po koricama“, obično se ispostavi da ako se neko trudio spolja, ima nešto i unutra. Goodreadsa (to je fejsbuk za knjige) obično se setim tek kad pročitam, a ima tamo finih recenzija.

IMAM SVOJE VREME ZA ČITANJE

A imala bih i više kad bih se rešila mobilnog, igrica, bored pande, ana.rs foruma, buzzfeeda, tripadvisora, instagrama i YT-a (fejsbuk mi je dosadan već par godina pa ga i ne gledam toliko, a twitter odavno ne koristim). Dakle, da dnevno ne provedem par sati drndajući mobilni, pročitala bih i dva puta više ili bih išla u teretanu ili bih dolazila peške na posao ili se vraćala s istog… Moraću nešto da uradim po ovom pitanju. Dobra stvar je što ustajem prilično rano pa se sve to nekako upakuje, ali… Volela bih da manje zevam u ajfon. Problem je u tome što ja to ne smatram apsolutnim traćenjem vremena, jer se svašta nešto korisno sazna i nauči, ali bih zaista mogla malo da sjašem. Ako to zanemarimo, kod mene se zna kad se čita – od 19 do 20 svakog dana bez greške (paralelno gledam vesti na N1 a posle dnevnik 2 na RTS), onda od 20 do 21 se igram sa Angelom (sa njom se igram i ujutro i to dugo, dok drndam telefon, mada nju to mnogo nervira, pa završim sva izujedana), i posle 21 čitam do 23 (i paralelno gledam Viasat History, ne pitajte me ništa). Ako mi se knjiga dopadne, čitam i duže, često dok ne završim. Gde dolazimo do ključnog dela:

ČITAM NA PRESKOK

Ne bi bilo pošteno da kažem da čitam ama baš svaku stranu. Prosto, kad naiđe neki deo koji smara, ja ga prelećem, a zaista sam razvila neke supermoći dijagonalnog čitanja, pa se posle vratim da „dočitam“, ali često se ispostavi da sam ga već „sažvakala“, ne znam kako ovo da vam objasnim osim da brzo čitam i da imam dobro pamćenje. Ali i to sigurno može da se uvežba, što više čitate – to ćete brže da čitate, a ja vaistinu treniram od kad sam napunila 4 godine tako da… Razvila se i koja super-veština. Dok ne uvežbate, evo šta možete da preskočite bez griže savesti: prologe, uvode – verujte mi da u 90% slučajeva ne služe ičemu sem literarnom onanisanju autora i nećete saznati ništa presudno za dalji tok. Onda recimo ako se knjiga dešava u dve paralelne „stvarnosti“, recimo u glavnom toku imamo nekakvu radnju, a onda u „sporednom“ autor nešto bulazni o grčkoj filozofiji, i to slobodno preskočite, pa se posle, ako ima razloga (a u velikom broju slučajeva neće biti), vratite da „dočitate“. Ja volim pogovore, obično budu iskreniji i životniji nego ambiciozni i prepotentni predgovori, jer je valjda tad krv propišao dok je napisao pa više nije tako samouveren kao na početku, a nekad i lepo objasne neke stvari vezane za radnju, daju reference… Često pročitam predgovor pre nego što počnem knjigu.

Savet za brzo čitanje: nabavite naočari za čitanje čak i ako sasvim dobro vidite, a posebno ako ste u „izvesnim“ godinama.

NIJE LOŠE IMATI U VIDU

Obim knjige! Sve ovo odnosi se na knjige od cca 200 strana ali sa ovim modernim proredom (to je onda realno oko 150 strana). Obimnije ne mogu ovako brzo da se pročitaju. Mada, kad stisne muka, ako ste recimo dobili „Tihi Don“ u lektiri, kombinacijom tehnike dijagonalnog, brzog i čitanja na preskok može i to da se izvede, ali traljavo.

PUTOVANJA I PREVOZ

Ja brzo stižem do posla, pa mi se ne isplati da nosim knjigu, a na putovanjima više volim da slušam muziku i „čitam“ lokalnu štampu, pa ne koristim ove dve prilike, ali eto ideje, uostalom u inostranstvu svi vucaju knjigu po prevozima i to je čak i moderno. Dok sam imala dugu kosu nosila sam recimo kod frizera – sad imam kratku pa ne idem tako često.

VIKENDI

Koliko god to zvučalo sumanuto, sociopatski, štreberski – ja zaista čitam svakog božijeg dana – ako ne uspem celu (a često ne uspem, gore sam samo objasnila kako je to moguće, što ne znači da to i radim po svaku cenu, već mi se sad osladio plen sa sajma pa ne mogu da prestanem), ono makar jedno poglavlje. Dobro dođe i to što retko kad izlazim (tipa jednom godišnje, ne bih da se pravdam, ali naizlazila sam se u dvadesetim za tri života) i što vikendom imam rutinu koja obavezno uključuje i knjigu, a evo kako izgleda. Prvo odem u šetnju po gradu, obiđem pijacu i u šoping, pa onda popodne ako ne idem da kafenišem lepo sednem (to jest legnem) i čitam li čitam. Naglasila bih ponovo da rano ustajem i iako ne koristim baš najbolje svoje slobodno vreme, opet mi ostane nekako dosta za moje potrebice.

Ili jednostavno čitam brže od proseka. Ali kao što rekoh ključna stvar za brzo čitanje (pored volje i želje) – trening i samo trening.

Fotka „brzo čitanje“ kao i obično – Suvodolac.

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply