Monthly Archives

februar 2015

Lice s novčanice

Priznajem, sramota me. Em sam odrasla u Cvijićevoj, em se tamo busam kako sam načitana, em sam završila prirodno matematički smer u Gimnaziji, em sam proputovala Srbijom uzduž i popreko i do juče sam znala malo ili nimalo o Jovanu Cvijiću, našem genijalnom naučniku, akademiku, rektoru univerziteta, osnivačnu novog naučnog pravca (Karstologije) i verovatno jednom od najumnijih Srba ikad.

Continue Reading

Kako da (ne) pronađete strane časopise u Srbiji?

Evo do koje mere ide moje obožavanje strane štampe. Jedne godine, a bilo je to dosta davno, nađem se ja na Kanskom filmskom festivalu (kao izveštač, pričala sam vam već kako sam u prethodnom životu bila novinar, ili vam nisam pričala?). Hotel je bio daleko, bukvalno negde u Provansi, autobus kreće jednom u sat i po a mi smo imali organizovani prevoz ujutro i povratak kasno noću, tako da sam manje – više bivala ceo dan na nogama.

Continue Reading

Mala prodavnica knjiga

„Gde ćeš bre tog Gebelsa, uzmi joj… evo na primer Živojina Mišića“

„Je l’ ja sad treba da se osećam pogrešno što sam htela da vas pitam baš za Gebelsa?“

„Jao ma ne ne, već tražim nešto za svekrvu pa da joj ne padnu neke ideje na pamet“

Continue Reading

Gospođica Možda

Gledajte ovako. Ja sam protiv svake vrste diskriminacije, a posebno nas samohranih neudatih i neoženjenih neroditelja. Ipak, teško se mirim sa ukidanjem „gospođice“. Jedva sam nekako preživela da me deca više ne oslovljavaju sa seko, već teto, još mi samo fali gospođa što uz moje starinsko, takoreći odumiruće ime zvuči kao da imam 91 godinu. Pošto sam ja osoba od pravila, više ne gospođicam od kad su propisali da je to neumesno, a još pre toga su me odvikli na Gete institutu, pošto je u nemačkom jadna frojlajn završila otprilike pa malo oko istoimenog romana Iva Andrića.

Continue Reading

Lepi ljudi ne nose sat

Već par nedelja spektakularno najavljujem svoj povratak na rođeni blog, ali nikako da se svrzlam i „udarim“ po tastaturi, shvatili ste već ako me pratite na Fejsbuku da se nešto dešava i da nisam baš u najboljem raspoloženju na svetu, videli ste da sam tamo piskarala kako razmišljam da ugasim blog (žao mi da stoji ovako zapušten i ostavljen), međutim, nisam ja od onih što tek tako odustaju i eto me ponovo bez velikih obećanja kako ću od sad da pišem svakog dana, bez megalomanskih planova ali sa pričom koju prosto moram da vam ispričam.

Continue Reading